Zdenka Feđver
Poezija i proza
Dunavom
Pradeda Ištvan, hleb tražeći, iz Bačaljmaša Dunavom u Vukovar doplovio. Deda Stjepan, talasima memorisan, skelom i čikljom, Vukom i Dunavom, hleb sticao. Otac Antun, pećar, sve naše seobe, Dunavom omeđene i kaljevim pećima ušuškao.
Rođena na Stjepanov rođendan, na Antunov, Sinišu iznedrila. U Somboru, Dunav-Tisa-Dunav – kanalskom. U koji će tok, na čije rođenje, Sinišin potomak naćve porinuti?
Mirisom da me pamti
Ako već moram, a moraću,
neka to bude što kasnije,
lako i brzo, sa osmehom,
jer i to se nekom desi.
Ako već moram, a moraću,
da ne mučim ni sebe, ni druge,
neka to bude pri hodu, bećarski,
jer – najmanje sam tako hodala.
Ako već moram, a moraću,
neka to bude u kolebljivo proleće.
Najmanje sam varljivost volela,
pa neću bolovati za miholjskim letom.
Ako već moram, a moraću,
nije važno koliko vas dođe,
je li bilo puno cveća,
i da li su svi s tugom prišli.
Ako već moram, a moraću,
neka to bude bez patetike,
bez velikog troška i suvišnih reči.
Dovoljno život patetično hoda.
Ako već moram, a moraću,
jorgovan, negde pored, ipak zasadite.
Možda neko, kad krošnja procveta,
usput zastane.
Mirisom da me pamti.
Moji
„Izvini komšija“, rekla sam pokojniku sahranjenom pored mojih roditelja, sela na ivicu njegove grobnice i zapalila. Komšija je u mermeru, ne ometam ga…
Sen
Još uvek, iznenada kad sretnem, glavu sedu, sporog hoda, i sa rukama na krstima, mislim – Otac. A dobro znam, odavno sa majkom, ruku pod ruku, h…
Bez tvoje ruke
Tebi sam prvoj sve mogla reći. Odavno odrasla, još krilo tražim. Nešto lepo kad se desi, tebi da kažem, Mati, radost da bude veća. Vreme sve briše, ka…
Liste čekanja
„Joj!“, jauknula sam nasred Glavne ulice, ali u sebi i stala, nemo trpeći oštar bol u levom kolenu. I čekala da bol prođe. Koleno kao da me je shvatil…
Daje se na znanje
Na Dan mladosti, 25. maj, praznik Jugoslavije, sastali su se maturanti Ekonomske škole Sombor i s guštom proslavili 55 godina mature. Maturirali su šk…