U dvorištu sa šest stanova i preko dvadeset stanara, malo je šansi da se prirodno probudiš. Naspavan. Ako te već nije probudio sat, tu je komšija koji se u šest ujutro prodere: «Đe si rođo?» — pozdravljajući nekog ko se pojavio na kapiji i ko uopšte ne ide kod njega.

Komšijin stan u sredini je dvorišta, tik kraj mojih otvorenih prozora, subota je ili nedelja, više ne uspevam da zaspim — i komšija je toga potpuno svestan.

Jutros me probudio cvrkut ptica. I to se dešava.

Sa osmehom, nastavila sam da spavam.