Prvo se začula truba, a onda se pojavila konjica, sa Džon Vejnom na čelu i oterala Indijance. Meni je, iako sam znala da  se film mora tako završiti, pao kamen sa srca. Kao i gledaocima  koji su sedeli u prvim redovima i obavezno tapšali.

U to vreme, pre četrdesetak i kusur godina,  u bioskop se išlo jednom nedeljno, a u Somboru su postojala tri. Narodni, Zvezda i Dom JNA.

Mi, deca, etnološki i ekološki neopterećena, najviše smo voleli kaubojce.

Zvezde više  nema. Sada su tamo Kinezi i prodaju svoju robu. («Nas i Rusa…»). Narodni još služi narodu, nekako sitno, kao na kusur, a Dom JNA, odavno pretvoren u Dom vojske, ide na doboš.

Istina, ni kauboja, ni Džon Vejna, više nema.

Jesmo li – Indijanci?