Nasred podruma, žaba.

Ne mrda.

U karakterističnoj pozi, staloženo me gleda.

«Otkud ti ovde? Zalutala? Šta ću sa tobom?» – tiho je pitam, a onda pažljivo uzimam u maramicu, nežno iznosim napolje i spuštam u komšijsku baštu.

Opet sam pogrešila.

Možda je bio princ?