Tamo negde u pubertetu, kada je većina mojih drugarica pevušila svoje ime, opevano u pesmi na radiju, pitala sam se da li je moguće da baš moje ime nikome ne treba?

Tražim, ovih dana, reč na t, u Pravopisu srpskohrvatskog jezika – i ubode me u oko – tetka Zdenka, tetka-Zdenke i tetke Zdenke, t. 104.

Izašao je i novi, razdružen pravopis. Srpskog jezika.

Neću da zavirim. Prija mi da sam, makar kao t. 104, ostala za sva vremena.