Ni slutila nisam da sekira može izazvati toliko topline.

Izronila je iz ugla podruma. Malecka. Kao za dečju šaku. A nije.

Ja sam bila dete.

Tata je njom, sedeći na jednom panju, na drugom seckao drva. Isključivo za potpalu. To je bilo trešće. Moj zadatak je bio da što više tog trešća naslažem u naručje, a tata bi svoje naručje napunio krupnim komadima, ne obazirući se na ogromnu pletenu korpu, kupljenu baš za nošenje ogreva.

Onda smo uredno, u kuhinji, slagali unesena drva. On u sanduk, ja ispod peći.

Još se grejem.