S vremena na vreme narcisoidno zavirim u Gugl da vidim kakve su ponude, to jest — šta ima novo o meni?

Zbunjeno gledam u najnoviju ponudu ne verujući svojim očima. Ništa mi nije jasno, a još manje, zašto piše: «Naš kandidat za sveca — Uređuje i piše: o. Ante Stantić, OCD – Zdenka Feđver. Rođena je 2. ožujka 1950. u Vukovaru…»

Kliknem na ponudu, ne mogu da otkrijem ko je kandidat za sveca, ja nisam, ali shvatam da čitam «Zvonik» i da je ceo Stantićev tekst o duši, kao «najljepšem cvijeću».

Ispod njega je lepo osmišljen «Poetski kutak» župnika Lazara i u «Kutku», moja pesma — «Bez tvoje ruke».

O majci, groblju, cveću…

Ako sam dobro izbrojala, a one u biografiji ne brojim, u pesmi su, sa prijevodom tri reči.

Čvor u mom podgrlcu, sa prevodom ili bez, uvek je potpuno isti.