Bila sam ubeđena da ću datume i redosled zapamtiti za sva vremena.

A nisam.

Sa mape Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, devedeset i neke godine, prvo je izbrisana Republika Slovenija, zatim Hrvatska, pa, valjda, Bosna i Hercegovina. Nekako tiho, a kada i koja po redu, ni to nisam zapamtila, nestala je i Republika Makedonija.

Republika Srbija i Crna Gora, «dva oka u glavi», kako su mnogi govorili — nisu htele da Jugoslaviju tako brzo izbrišu, ali dozvolile su da se izbriše SFRJ, a napiše da Srbija i Crna Gora čine Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Dve hiljade i neke ta «dva oka» obavila su konačno brisanje Jugoslavije i «oči» su postale — Državna Zajednica Srbija i Crna Gora.

Kada sam shvatila da je «jedno oko» odlučilo da i ono bude samostalno, a da ću ja opet zaspati u jednoj državi i probuditi se u drugoj, odlučila sam da to buđenje zvaničnim pečatom zabeležim.

Samoj sebi posla sam razglednicu «Jesen u Somboru».

I napisala: «Od danas, Crna Gora je država. Isto to omogućila je Srbiji.»

Žig Sombora, od 22.05.2006, udaren je na marku na kojoj piše — Jugoslavija.

Drugih maraka u pošti nije bilo, ali datum je konačno memorisan.

Za sva vremena.