Moja frizerka Kaća ima sestru Anu, koja ima porodičnog prijatelja župnika Lazara, kome je poklonila moju knjigu «Pufnice i ježevi».

Knjiga mu se toliko svidela da je kupio još deset, poklanjao ih širom bivše Jugoslavije, a kada je saznao da pišem i poeziju, hteo je da kupi i knjigu «Odraz».

Nisam je prodala. Bila sam darodavac.

I, ođednom poziv od Ane. Pita župnik Lazar da li se slažem da objavi moju pesmu u «Zvoniku», ali sa prijevodom.

Prvo sam zbunjena, onda se rogušim, jer nisam vernik. A i šta tu ima da se prevodi!? Onda samu sebe ubeđujem da nemam razloga da se odupirem. Ako sam u školi u Kolutu, na sv. Savu, mogla da čitam priče, ako sam u Somboru, u porti Pravoslavne crkve sv. Đorđa, a povodom proslave Dana Učiteljskog fakulteta, mogla da čitam poeziju, ako sam isto to mogla da učinim i u prizrenskoj Bogosloviji, a u sklopu «Karavana pisaca» — mogu i u «Zvoniku» da objavim pesme.

Sad sujetno i radoznalo čekam da vidim kakav će biti prijevod.