Lako.

Ima raznih oglasa. Usmenih, pismenih, ispisanih na ceduljama u prozorima,

priheftanih na bandere, štampanih u raznim novinama, štampanih u «Oglasima», a najviše ima onih elektronskih, na internetu.

I izroni u jednom elektronskom i moje ime. Radoznalo zavirim.

Prodaje se dvanaest knjiga za 299 dinara. Među njima i «Odraz», moja knjiga pesama, meni zaista potrebna, jer nemam više nijedan primerak za darivanje.

Odmah sam kupila.

Odmah i dobila.

Poštom.

Prodavca nisam videla.

A u dobrom sam društvu. Jesenjin, Majakovski, Desanka i osmoro Somboraca. Prve stranice, sa posvetama, iskidane.

U «Odrazu» – ne.

Gleda me moja posveta.

Posvećena poznatom somborskom novinaru.

Pošteno, da poštenije ne može biti.

Red je da kupac zna ko je prodavac, a i red je da saznam kome sam to «s poverenjem», baš tako sam napisala – darovala knjigu.