«Idem kod mame, dosadilo mi je da letim po kuhinji», rekao je moljac i navalio na vrata od špajza. Moljac, koliko god se trudio, nije kućni ljubimac i ja sam ga samo klepila tuckalicom za muve. Njegova mama je u špajzu, kao i sve što pripada njihovom i mom lancu ishrane. U gornjem desnom uglu, na kraju špajza, kada god uđem, iz prazne pletene korpe, a na vrhu je hranom prepune police, veselo zaleprša jato i ugnezdi se na visokoj tavanici.

Mamu ne vidim, ali čim ih je toliko na tavanici, dobro ih je vaspitala.

Previsoko su da ih pozdravim tuckalicom.

Još uvek, jer sve je dobro zapakovano, nisam otkrila na kom delu police je njihova menza, pa ih tuckam, šta mi drugo preostaje, jednog po jednog, na kuhinjskom korzou.

«Vuneni» moljci, skriveni u sobi, za sada mudro ćute.