Samo to,
čija sam,
nemoj pitati.

I neka te na mojoj dojci,
bradavicu draškajući,
kao luk napet,
jesi li Kupidon,
ili detinjstvo ćutiš.

I neka te u mojim bedrima,
neka paripovanja,
dugo, što duže
poljem otkosi.

I neka te u mojim mislima,
neka budu optočene tvojim,
neka vrište paripi…
Neka te u mojim noćima.