Tuđa groblja zatekli.
Onda kuće zidali.

Sprat, dva, do neba.
Stvarima punili,
zlatom, bundama,
slikama, kućnim ljubimcima,
video igrama, muzičkim stubovima…
Garaže, vikendice,
na moru, u planini…
Mašine za meso, slova…

Sve prepunili.
Dušu praznili.

Sad lude. Od zida do zida glavom,
avet do aveti, smrad stoke. I ljudske.
Barjak srama kosti krcka.
Sve trune.
Plemenski podeljeni – zemlju pune.

U ilovači – svega dovoljno.

(1991.)