Post scriptum
-
Mirisom da me pamti
Ako već moram, a moraću, neka to bude što kasnije, lako i brzo, sa osmehom, jer i to se nekom desi. Ako već moram, a moraću, da ne mučim ni sebe, ni druge, neka to bude pri hodu, bećarski, jer – najmanje sam tako hodala. Ako već moram, a moraću, neka to bude u kolebljivo…
-
Moji
„Izvini komšija“, rekla sam pokojniku sahranjenom pored mojih roditelja, sela na ivicu njegove grobnice i zapalila. Komšija je u mermeru, ne ometam ga, moji su u zemlji. Tako su hteli. Još davno davno, mama je to izričito zahtevala. Govorila je: “Sa zemlje u zemlju.“ Kada dođem da sređujem njihovu raku, dolazim bez ikakvog cveća, ali…
-
Sen
Još uvek, iznenada kad sretnem, glavu sedu, sporog hoda, i sa rukama na krstima, mislim – Otac. A dobro znam, odavno sa majkom, ruku pod ruku, hoda lagano nebeskom stazom. Mojom stazom, miris jeseni. I neki novi šetači. Grobljanskom ulicom sve samlja.
-
Bez tvoje ruke
Tebi sam prvoj sve mogla reći. Odavno odrasla, još krilo tražim. Nešto lepo kad se desi, tebi da kažem, Mati, radost da bude veća. Vreme sve briše, kažu, a meni – sve teže je. Cveće u tvojoj bašti, bez tvoje ruke. Samo tebi ga nosim, ako to nešto znači. A tebe, u meni, sve više.
-
Liste čekanja
„Joj!“, jauknula sam nasred Glavne ulice, ali u sebi i stala, nemo trpeći oštar bol u levom kolenu. I čekala da bol prođe. Koleno kao da me je shvatilo, klecnulo je i ćutke šutnulo bol u zglob desnog stopala, a zglob u levu cevanicu. Stežući zube, polako počinjem da koračam ka kući, svesna da je…
-
Daje se na znanje
Na Dan mladosti, 25. maj, praznik Jugoslavije, sastali su se maturanti Ekonomske škole Sombor i s guštom proslavili 55 godina mature. Maturirali su školske 1968/69. godine. Od 110 maturanata, prisustvovalo je 22. Profesor Marko Grbić, razredni starešina mog razreda (IV 1), svim odsutnim đacima – opravdao je izostanak.
-
Melemi
U Biblioteci sam. U sali na Dečjem odeljenju. Osamnaest sati je, vreme je da književno veče Milijane Barjaktarević počne, minuti otkucavaju, publika se već vrpolji, pogledava na sat, pogledava u vrata kroz koja učesnici večeri uvek ulaze u salu, njih nema, pa nema. Ne znam posle koliko minuta kašnjenja, oni su uvek dugački, pojavljuje se…
-
Bez naslova
Ko i kada ti, poljupcima, jagodicama prstiju, telom, nepoznate tokove tvog tela natera da polude i sve damare, niz bedra, u jedan njisak pretvori, preintimno je razotkrivati. O tome se ćuti.
-
Karika
U školskim lektirama, na fotografijama, svi živi pisci imali su mislilačke poze. Podbočeni dlanovima, zamišljeno su nas gledali, a ukoliko dlanovi nisu podupirali glave, onda je književnik obavezno imao dugačku bradu, a književnica ešarpu, ležerno obavijenu oko vrata. Završila sam rukopis. Nadam se knjizi. Spremajući se za fotografisanje, gledam se u ogledalu. Smejalice oko usana,…
-
Nova
Završila se MCMXCIX, a počela je MM godina. Napisala sam te godine u dnevniku. Neko se radovao, neko ludovao, neko samovao, a neko strepeo od nestanka sveta. Sada je MMXXIV. Napisala sam ove godine u dnevniku. Ja ću napuniti LXXIV. Jesam li prethodnu ispraznila?