U školskim lektirama, na fotografijama, svi živi pisci imali su mislilačke poze. Podbočeni dlanovima, zamišljeno su nas gledali, a ukoliko dlanovi nisu podupirali glave, onda je književnik obavezno imao dugačku bradu, a književnica ešarpu, ležerno obavijenu oko vrata.
Završila sam rukopis. Nadam se knjizi.
Spremajući se za fotografisanje, gledam se u ogledalu.
Smejalice oko usana, koje su do juče vedro jurišale nagore, sada nekako mrzovoljno klize nadole, a podbradak se sa oduševljenjem pridružio.
Dođoh i ja do mislilačke poze.
Bez lektire.